Slava u Srba

Proslavismo I srpsku slavu u San Salvadoru… I kako to biva, lepo se jelo I pilo dva dana, pa sada pantalone, koje sam konacno posle dva meseca mogla da obucem, sa teskom mukom zakopcavam…

Za sve je kriv beli pasulj, kome tesko ili ti nikako ne mogu da odolim. Interesantna je ta stvar sa pasuljem, ovde se jede crveni pasulj u svim varijantama I uopste nemas osecaj da si jeo nesto tesko a onaj nas beli…

Elem, na slavi kog prijatelja nam Srba gosti su bili pripadnici hriscanske pravoslavne zajednice uglavnom iz Palestine ili potomci Palestinaca, tako da je celokupni dogadjaj bio prava atrakcija njima a njihovo ponasanje prava atrakcija za nas.

Naime, svima je poznat obicaj u Srba da se na slavi sedi za astal I da se krece sa predjelom broj 1, pa predjelo br 2,…… predjelo br n, pri cemu je n naravno prirodan broj (ipak nije ali vrlo cesto tezi beskonacnom), zatim se krece sa glavnim jelom 1, pa zatim glavno jelo 2, …….glavno jelo n(ponovo n pripada skupu prirodnih brojeva), uz to se pije puno vina a na kraju dodje pecenje ili ti u ovom slucaju riba. I sve ovo traje nekoliko sati (broj sati ponovo pripada skupu prirodnih brojeva I na zalost nekih nije beskonacno).

Kod ovdasnjih domacina poziv na veceru, sto svakako slava I jeste, znaci da domacica stavi sve sto ima na sto, to je obicno pirinac I neko meso, malo sveze salate, sve se zavrsi za sat vremena, pije se Coca Cola sa puno leda ili neko jako, jako slatko pice, ponovo sa puno leda I vamos…

Ah, zamislite samo paniku na licima dvadesetoro gostiju na tradicionalnoj slavi u Srba kada su na stolu videli samo par cinija sa salatom (predjelo broj 1, naravno). I zamislite samo zacudjena lica svaki put kada domacica iz kuhinje donese novo predjelo ili jelo (broj od 2 do n )…

Ali sve je doslo na svoje kada su posle nekoliko predjela I glavnih jela ukapirali igru I konacno se opustili..

Inace najteze je bilo pronaci psenicu u tropskoj zemlji. Posle svakog obilazenja supermarketa sa nevericom bi uvek konstatovali da ni u ovom supermarketu nema psenice. Cak su nam neki predlagali da odemo do pekare I tamo pitamo za istu, sto smo I ucinili, ali smo naravno dobili odgovor da oni uvoze brasno (sasvim logicno). Konacno je stupila na scenu muchacha (zena koja dolazi 2 puta nedeljno, pere ves, cisti I kuva) nase nastavnice spanskog I koja je istog dana kada joj je I receno (naravno u petak popodne, dan pre slave, ili ti, po starom dobrom srpskom obicaju, u poslednjem trenutku) na pijaci nasla psenicu. Cak je donela I klasove psenice. Divna Kelly!!!!!

Inace je nastavnica spanskog sa ogromnim ushicenjem krenula da mi objasnjava kako psenica ima jako lep I interesantan cvet, dok sam ja pokusavala da joj objasnim da to nije cvet vec plod…

Ne verujem da me je ukapirala iako sam dala sve od sebe.

A inace, koliko smo dosadjivali zeni I koliko smo pricali o toj psenici na kraju je slavu nazvala celebration de trigo ili ti slavlje psenice, pa smo morali ponovo da objasnjavamo da se to u stvari slavi svetac, cime smo je,verujem, jos vise zbunili.

Treinta y tres

Iako mi po ovdasnjem vremenu jos uvek nije rodjendan, jer je u trenutku kada ovo pisem 27. novembar, sati 22:12, vec par sati na mom zidu na FBu ljudi postavljaju postove sa cestitkama, cestitaju uzivo preko Skypea, ili preko chata na FBu…

Priznajem, ja sam veliki obozavalac rodjendana…Hvala svima sto misle na mene ovog dana…

I koliko god me nekada smori to sto taj datum ustvari predstavlja podsecanje da si jos jednu godinu stariji, sa druge strane, predstavlja I priliku da proslavis sto si ipak pregurao jos jednu godinu ziv I zdrav…A ono sto me jako fascinira ove godine je sto cu po prvi put u svom zivotu imati 7 sati vise!!!!!!!!!!!!!!!
To je onaj bonus, kad napunis 33 godine, onda dobijes 7 sati extra zivota…Hahahahaha…
Kao u nekoj video igrici, stigla sam do 33 nivoa I eto bonusa… moram da se potrudim da za 66.rodjendan budem negde gde cu dobiti neki super extra bonus…npr najzapadnija tacka Aljaske, tada bi dobila u odnosu na vreme u Srbiji neka 12 sata, sto je pola dana…malo li je..36sati rodjendana..juuuhuuu…steta sto mi tada nece biti do nekog partijanja, mada ko bi ga znao, ljudi u tim godinama zanaju da iznenade…

Nekako taj 33.rodjendan a i sam broj 33…Hhhmmmmmm.. Evo sta sam nasla na Wiki a dopalo mi se o broju 33:

Po Njutnovoj skali temperatura na kojoj vri voda ali isto tako i atomski broj arsena, ako cemo konsultovati nauku.

S druge strane, ako se secate gramofona i ploca neke od njih smo slusali na 33 obrtaja… Kad smo kod muzike i The Smashing Pumpkins je na jednom od svojih albuma objavio pesmu 33.

To je, kazu I broj Ku Kluks Klana, jer K je jedanaesto slovo u azbuci i posto se ponavlja 3 puta onda je 33 kao proizvod 3 i 11 bio jedan od njihovih simbola.

33 je pozivni za Francusku i broj koji u toj istoj Francuskoj, ali i Portugaliji, Rumuniji, Spaniji i Italiji, prilikom slusanja pluca stetoskopom, lekari traze od pacijeta da izgovaraju (Trente-Trois, Trentatrè, Treizeci şi trei, Treinta y Tres and Trinta e Três) …

I naravno, 33 A.D je Isus Hrist bio razapet (naravno u svojoj trideset trecoj godini) posto je izveo 33 cuda…

Dakle kao sto rekoh taj magicni broj 33 

Privikavanje

Vec pet dana smo u San Salvadoru… Sta smo radili I sta smo naucili do sada :)

Prvo, ljudi su pravo blago ove zemlje…fenomenalno ljubazni I prijatni…bar oni koji nisu tetovirani clanovi bandi koje ovde ratuju..ali o tome drugi put, ili mozda I nikada.

Jos uvek cekamo da krenemo sa casovima spanskog mada smo mi krenuli sami da ucimo preko Rosetta Stone programa koji je skroz regularan I zanimljiv za ucenje bilo kog jezika.

Isli dva puta u bioskop, gledali Resident Evil 4 u 3D i odusevljavali se ko mala deca… Setnje po trznim centrima I klopanje u istim, radimo isto sto rade I lokalci jer su to mesta gde je najbezbednije da se provede vece. Trzni centri okiceni u duhu Bozica I Nove godine, svuda jelke, sneg, irvasi, patuljci I Deda Mraz J kako je samo to smesno…. Trzni centri su veliki, neki imaju I parkice gde mozes da setas, sto je ovde bas cudno, jer niko ne seta, svi voze svoje ogromne automobile koji trose gomilu jeftinog benzina…OMG…

Trazili skolu spanskog dva dana za redom….Nista normalno nismo nasli, najverovatnije cemo imati privatnog profesora/profesorku spanskog, sto mozda I nije tako lose. Bar smo tokom traganja saznali da neki ljudi ovde misle da je Krakozija, zemlja iz koje je lik koga glumi Tom Henks u filmu Terminal, zemlja koja zaista postoji I da je blizu Srbije…Da, bas vala…AAAAAAAAAAAA..

Probala pupuse…pa, necu ih vise jesti, ne svidjaju mi se…to je nesto kao dve male tanke tortilje koje se prave od kukuruznog brasna ili od brasna od pirinca, pa izmedju njih neko punjenje ili sir, ili pasulj ili meso ili kombinacija toga pa se to przi ko palacinka I kad to jedes to je nesto gletavo i cudnog ukusa.. Neka hvala, probala I to je to..

Cak smo izasli uvece u kafic Zanzibar gde je veseli bend svirao veselu muziku I gde I nije bilo tako lose, zamisli…Posle 3 dana ovde vec nasli mesto za izlazak..

Uspeli smo sami da predjemo put vere od naseg stana do prvog slobodnog taksiste..i to je bilo ..juhuuuuu..Inace, puno para bacamo na taksi ovde, a taksisti nemaju taksimetar nego okvirno ti kazu cenu ..placamo od 6 do 8eur u jednom pravcu…ali jebi ga kad je to jedina opcija trenutno, dok se ne okurazimo da se vozimo autobusom, ili iznajmimo neki auto.

Stan je majusan, ali imamo sve sto nam treba. Prva 3 dana imali smo cast da se tusiramo hladnom vodom a onda smo dobili toplu vodu…uuuuaaauuuu..kakva cast. Mada sam ubedjena da su gazde I dalje u cudu sta li ce nam topla voda za tusiranje….A konacno smo kupili I dovoljno adaptera za evropske kablove u americke uticnice, sto je inace u Srbiji bilo na listi za kupiti pod obavezno na prvom mestu, ali smo uspeli da stignemo do El salvadora a da ne kupimo ni jedan..kako to obicno biva…I tako sada smo konacno potpuno srecni jer ponovo mozemo u isto vreme da sedimo svako za svojim lap topom…juuuuhuuuu..

Dobila sam svoj NIT, nesto ko poreski broj ili sta vec, da bih mogla da otvorim racun u banci. Bilo je iznenadjujuce brzo I bez ikakvih frusracija…Cak sam dobila I plastificiranu karticu…Za ovaj postupak u Srbiji sigurna sam da bi trebalo 3 dana…Mi ne bi smo bili mi ako ne bi smo iskomplikovali vec dodatno komplikovane administrativne stvari.

Pocetak nove avanture

Razmisljam odakle da krenem, koji bi to trenutak tacno mogao da se nazove pocetkom putovanja… Da li trenutak kada sam odlucila da posaljem prijavu, trenutak kada smo krenuli za Frankfurt ili ipak trenutak kada smo iz Frankfurta, posle pet dana lutanja po gradu I cimanja oko trivijalnih stvari, poleteli za Madrid… Pa ok, neka to bude pocetak leta za Madrid, sve ostalo I nije neki big deal… :)

Taxi u 5:00 ceka ispred stana dok mi sa nasim velikim crvenim I malim crnim koferom, dva ranca I torbom za lap top (neocekivano mali prtljag kada kreces na put na drugi kraj sveta I to na godinu dana) pravimo sto manje buke mozemo dok silazimo niz stepenice. Krenuli smo, avion polece u 15 do 8 ali ja moram da budem na aerodromu tacno 2 sata pre poletanja..ponekad sam naporna I sama sebi ali to je u mojoj prirodi, ne sme da se zakasni…

Posle malo cimanja oko torbi I cekiranja I cekanja polecemo za Madrid. Iznenadjujuce malo prostora izmedju sedista!!!!!! OMG!!! Ali je bar stjuardesa ljubazna I simpaticna, sto u poslednje vreme uopste nije slucaj..

Aerodrom u Madridu je vec nesto sto nismo ocekivali, niti nas put do gate gde polece avion za San Hose/Kostarika odakle hvatamo avion za San Salvador. Posle jurcanja po aerodromu, ovim stepenicama gore, onim stepenicama dole, ovim vozom 3minuta, I ovom poketnom trakom pa desno…konacno nas gate!!!!! Posle 5min stvara se ogroman red..ukrcavanje ne pocinje na vreme, totalni haos.. neorganizovanost na svim nivoima, kao da sada prvi put ukrcavaju preko 100 ljudi u avion..totalna katastrofa!!!!!!! IBERIA – BUUUUUUUUUUUU!!!!!! Uzas.. A ni kasnije se utisak o njima nije promenio, stjuardese koje su neljubazne I sujetne I lenje, jer su u jednom trenutku ljudi sami poceli da ustaju I da sebi donose pice jer sigurno 4 sata nisi mogao da vidis gospodju u uniformi da prodje a kamo lid a te udostoji pitanja da li ti je nesto potrebno..I naravno sa zakasnjenjem od 40min u polasku da se put na dalje iskomplikalovao..

Propustili smo avion za San Salvador..

Stigli smo na gate gde nam je stjuart ljubazno objasnio da je ukrcavanje zavrseno pre 5min, I da odemo da potrazimo gospodju iz IBERIAe koja ce nam dalje reci sta ce biti sa nama..Doooooobroooo….Cekanje jos malo ispred nekog gatea, cica nam daje vaucere za hotel, za taksije, karte za sutrasnji let za 6ujutru, I ljubazno polazi sa nama posto ne govorimo spanski da nas sprovede kroz brdo administracija I da nam pomogne da nadjemo nase kofere… Prica o imigracionom I o dosadnim I glupim papiricima koje popunjavas je tako napornaaaa…Mislim stvarno…

Ulazimo u taxi kombi koji ludom brzinom krece ka svetlima greda.. Meni prolazi kroz glavu..Poslednji put vidjeni na aerodromu I tu im se gubi svaki trag :) ali sve je ok…dolazimo u hotel San Hose Palacio sa 5 zvezdica onako divno mirisljavi i svezi. Lokalno vreme 20:00 sto bi bilo 7 sati manje od lokalnog vremena u Evropi/Srbiji gde je tada 02:00 sto bi znacilo da smo u putu ako racunam pocetak onih 05:00 kad nas je taxi pokupio 21sat..juhuuu…Nalazimo internet koji placamo 5dolara za pola sata, javljamo familiji I domacinu u San Salvadoru da smo zivi I ok I krecemo da spavamo…Najudobniji krevet na svetu I najgore spavanje ikad, budila sam se na svakih sat vremena da bih proverila koliko je sati…iako smo cak narucili I budjenje…

Od Kostarike nista nismo vidli, po mraku dosli po mraku se odvezli do aerodroma I osim hotela koji je imao prelepu bastu nista nismo vidli L mozda sledeci put…kad IBERIA ponovo zakasni J

I onda, zezanje sa imigracionim ponovo, da li prvo cekirati kartu pa se javiti u imigraciono ili prvo se javiti u imigraciono pa cekirati kartu…AAAAAAA… I spori, spori sluzbenici, koji iako imaju kompjutere pisu sve rucno..popunjavaju neke papirice po deset puta sa stalno istim podacima, ime prezime, broj pasosa..i tako u nedogled..Elem, I to je gotovo, polecemo, I samo sto smo poleteli odmah I slecemo, let je trajao pa manje od 45min…J I konacno odrediste – San Salvador!!!!!!!

Slecemo I onda ponovo cimanje sa imigracionim, objasnjavanje oko vize, svrhe putovanja, bla, bla, bla, sluzbenik ne zna engleski ja ne govorim spanski, supervisor govori engleski pa idemo do njega da se objasnimo ko sam ja zasto dolazim u el Salvador, koliko ostajem…OMG..Na kraju pecat, visa 30 dana, javite se imigracionom u gradu (ooooo ne jos jedno imigraciono!!!!!!!) za produzenje I papapaa..

Lokalno vreme pola devet kad smo izasli sa aerodroma.. Ljubazni domacin je tu, ceka nas, dobooooo..sve je ok…Vrucina je, dok cekamo vozaca lagano caskamo o putu I delimo utiske, prilazi cistac I kaze vi ste Rusi…mi kazemo pa da (zasto se upustati u dalju raspravu!!)…on kaze spasiba I nasmeje se..Da, bas tako, spasiba, nasmejem se I ja, sto smo konacno stigli na drugi kraj sveta :)