Proslavismo I srpsku slavu u San Salvadoru… I kako to biva, lepo se jelo I pilo dva dana, pa sada pantalone, koje sam konacno posle dva meseca mogla da obucem, sa teskom mukom zakopcavam…
Za sve je kriv beli pasulj, kome tesko ili ti nikako ne mogu da odolim. Interesantna je ta stvar sa pasuljem, ovde se jede crveni pasulj u svim varijantama I uopste nemas osecaj da si jeo nesto tesko a onaj nas beli…
Elem, na slavi kog prijatelja nam Srba gosti su bili pripadnici hriscanske pravoslavne zajednice uglavnom iz Palestine ili potomci Palestinaca, tako da je celokupni dogadjaj bio prava atrakcija njima a njihovo ponasanje prava atrakcija za nas.
Naime, svima je poznat obicaj u Srba da se na slavi sedi za astal I da se krece sa predjelom broj 1, pa predjelo br 2,…… predjelo br n, pri cemu je n naravno prirodan broj (ipak nije ali vrlo cesto tezi beskonacnom), zatim se krece sa glavnim jelom 1, pa zatim glavno jelo 2, …….glavno jelo n(ponovo n pripada skupu prirodnih brojeva), uz to se pije puno vina a na kraju dodje pecenje ili ti u ovom slucaju riba. I sve ovo traje nekoliko sati (broj sati ponovo pripada skupu prirodnih brojeva I na zalost nekih nije beskonacno).
Kod ovdasnjih domacina poziv na veceru, sto svakako slava I jeste, znaci da domacica stavi sve sto ima na sto, to je obicno pirinac I neko meso, malo sveze salate, sve se zavrsi za sat vremena, pije se Coca Cola sa puno leda ili neko jako, jako slatko pice, ponovo sa puno leda I vamos…
Ah, zamislite samo paniku na licima dvadesetoro gostiju na tradicionalnoj slavi u Srba kada su na stolu videli samo par cinija sa salatom (predjelo broj 1, naravno). I zamislite samo zacudjena lica svaki put kada domacica iz kuhinje donese novo predjelo ili jelo (broj od 2 do n )…
Ali sve je doslo na svoje kada su posle nekoliko predjela I glavnih jela ukapirali igru I konacno se opustili..
Inace najteze je bilo pronaci psenicu u tropskoj zemlji. Posle svakog obilazenja supermarketa sa nevericom bi uvek konstatovali da ni u ovom supermarketu nema psenice. Cak su nam neki predlagali da odemo do pekare I tamo pitamo za istu, sto smo I ucinili, ali smo naravno dobili odgovor da oni uvoze brasno (sasvim logicno). Konacno je stupila na scenu muchacha (zena koja dolazi 2 puta nedeljno, pere ves, cisti I kuva) nase nastavnice spanskog I koja je istog dana kada joj je I receno (naravno u petak popodne, dan pre slave, ili ti, po starom dobrom srpskom obicaju, u poslednjem trenutku) na pijaci nasla psenicu. Cak je donela I klasove psenice. Divna Kelly!!!!!
Inace je nastavnica spanskog sa ogromnim ushicenjem krenula da mi objasnjava kako psenica ima jako lep I interesantan cvet, dok sam ja pokusavala da joj objasnim da to nije cvet vec plod…
Ne verujem da me je ukapirala iako sam dala sve od sebe.
A inace, koliko smo dosadjivali zeni I koliko smo pricali o toj psenici na kraju je slavu nazvala celebration de trigo ili ti slavlje psenice, pa smo morali ponovo da objasnjavamo da se to u stvari slavi svetac, cime smo je,verujem, jos vise zbunili.