Utisci su se slegili…Put za Gvatemalu na kraju I nije bio put za Gvatemalu vec za Honduras, ali sto se pre naviknem da cinjenicu da ovde nista nije sigurno i sto pre prihvatim promene i resenja u poslednjem trenutku to bolje po mene… Ipak sam ja u Centralnoj Americi, gde je skoro pa sve moguce sto je nemoguce i ono sto je nemoguce veoma cesto postaje moguce…hhhhmmmm..zvuci poznato
Elem, ono cemu sam sama svedocila u petak popodne, da mi je neko drugi pricao, rekla bih mu ala laaazeees…
Lagano krecemo ka granici sa Gvatemalom.. Divan suncani dan, mada kad razmislim od kada sam ovde svaki dan je divan I suncan…Cetvoro Srba naoruzanih dobrim raspolozenjem I gomilom piva I slatkisa krece na put - finalno odrediste Atigua Gvatemala grad u drzavi Gvatemali, koja je u CA4 regionu a za koji sa ponosom u pasosu nosimo vizu na godinu dana.
Veoma brzo stizemo do granice. Dajemo nase crvene, nove, divne biomtrijske pasose cariniku koji nas posle okretanja pasosa po rukama, gore i dole, salje u imigraciono…
Super je ta visa koju mi imamo I da u pravu smo, vazi ona godinu dana, ali… ne vazi!!! Mi mozemo ako hocemo da probamo da udjemo u Gvatemalu ali….
Naravno, masemo carinicima I samouvereno nastavljamo ka Gvatemali, nemaju pojma ovi carinici…I onako uvek moraju da se konsultuju sa sefom i sa sefom sefa da bi nam dali odgovor na neko nase pitanje..
Izmedju dve granice je most.. Prelazimo most, dakle, lagano ulazimo u Gvatemalu.. Rampa je podignuta, dva carinika ne obracaju paznju na nas iI mi se provlacimo ispod rampe..Zena sa majicom turisticke organizacije Gvatemale I fluoroscentnim prslukom nam prilazi, gde idemo, u Antigvu, koliko noci, dve, ok, idite u imigraciono, aqui… Ostajemo u kolima, Miroslav izlazi i onako nismo od neke pomoci… Pet minuta kasnije, kad nam je mozak dostigo kriticnu temperature pre kljucanja, vraca se sa neodredjenim izrazom lica.. Paaaaaa…ovako… Sve vize su suspendovane pre 10 dana kada je vlada objavila rat narko bandama na severu zemlje i proglasila vanredno stanje… jedino sa vizama koje izdaje njihov konzulat u El salvadoru mozemo da udjemo u zemlju, ali mi to nismo znali… sad, postoji varijanta da samo produzimo pravo i da ilegalno budemo u zemlji i da se pravimo blesavi dok molimo boga da nam na povratku niko ne trazi nista… ali…
BITI ILEGALNO U NEKOJ ZEMLJI…NEEEEE..
Pogotovo ne u nekoj banana republici, zemlji u kojoj je vanredno stanje, rat sa narko kartelima…Nisam ja za to..ja sam gospodjica PS..sve po pravilu sluzbe… Miroslav ne odustaje, pokusava da pregovara sa tipovima iz turisticke organizacije(svrha tih pregovora mi nije bila jasna i onako je vecina bila za povratak)… konacno, ulazi u automobil I krece pravo kako bi se okrenuo..hmmm..
Pult turisticke policije, izlazi i ponovo se konsultuje sa policajkom i drugim radnikom turisticke organizacije..
Kako mislite ne mozete da udjete u Gvatemalu, pa vi ste vec u Gvatemali…
Vidim znak BIENVENIDOS.. da bas vala.. dobrodosli, ali za malo…konsultacije, sta, kako, gde…Ipak, bez obzira sto smo vec ilegalno u zemlji odlucujemo da se vratimo…vec pocinjem da brinem..kako sad prilikom izlaska iz zemlje????
Miroslav pali svoj miromobil, na granici je red automobila, zaobilazi ih sa desne strane, prolazi ispod rampe pored zbunjenih gvatemalskih granicara, prelazi most, na straini El salvadora zaustavlja nas carinik, molim vas otvorite prtljaznik, pivo, dobro, dovidjenja, drugom cariniku sa kojim smo se vec konsultovali prilikom ulaska masemo, slazemo grimase koje bi trebalo da znace nismo ipak usli i nastavljamo put dalje..
Moja vilica visi, oci su mi razrogacene, ne mogu da dodjem sebi od iznenadjenja..da li sam ja to usla u zemlju i izasla iz iste ladno kulirajuci granicare, policiju, imigraciono, carinu…
Da..
Bienvenido u zemlje centralne Amerike gde ono sto je nemoguce je moguce i ono sto je moguce vrlo cesto bude nemoguce…