Zanimljiva stvar je da prozor kuhinje nase Banke gleda na automehanicarsku radnju. Tri do cetiri puta dnevno stojim ispred tog prozora da bih ispusila svoju cigaretu (nisam prestala da pusim iako sam planirala). I sta se desava u toj radionici – pa prilicno je mirno iako se svakog dana broj automobila povecava. Vec dve nedelje sam ovde i isti automobili koji su bili tu prvog dana i sada su jos uvek tu. Ponekad vidim nekog radnika kako otvori haubu i zamisljeno gleda ali to je sve.. Zakljucak je – ne zelite da vam se pokvare kola u Luandi tj ukoliko se pokvare nemojte da ih vozite kod mehanicara pored banke u NDumduma ulici. Epa, to je otprilike i situacija u Africi. Posao i problemi se gomilaju svakog dana a ljudi su tako spori i nemaju dovoljno znanja niti elana (mozda zbog stalne vrucine???) da resavaju probleme.

Mada, kad govorim o ljudima u Luandi koje sam upoznala – ne mogu nista lose da kazem o njima, cak naprotiv. Istina je da se sad osecam kao da sam vec hiljadu godina ovde. Ko god da ti ide u susret obavezno ti se javi sa Bon dija i sirokim, sirokim osmehom, prijatni su i fini..Iako imam problem u komunikaciji jer niko ne prica engleski a já ne pricam portugalski nekako opstajem. Kad je Bruno u blizini onda on prevodi a kad nije e to je onda mnogo zabavna situacija..Pricamo nekom mesavinom englesko portugalskog sa puno mahanja, crtanja prstima, pokazivanja na stvari i objekte u blizini i slicno.I naravno uz puno smeha…Ili kad slusam razgovor ljudi mogu da ukapiram o cemu pricaju ali detalje nikako ne mogu da razumem – samo temu razgovora. Ali trudim se…Ljudi se ovde dosta smeju, glasni su i …. Ma, nema one isfoliranosti i hladnoce koju imaju ljudi u razvijenim zemljama a i mi u Srbiji smo vec poceli da je razvijamo….surovi profesionalizam..A ovde su ljudi sve ne samo profesionalni..:)

Cene u Luandi – HMMMM…Pa recimo ovako, ukoliko se hranite kuci – kuvate svaki dan onda vam otprilike treba mesecno 500$ samo za hranu. Stanovi su od 2000$ mesecno pa navise i cesto stanodavci traze dve ili nekoliko godina unapred. Tesko se kupuju nekretnine jer se zapravo ne zna ko je pravi vlasnik. Ali, ovde imã prelepih kuca iz vremena pré 1975. (Samo sto se naziru iza ogromnih zidova ograda preko kojih je uvek bodljikava zica i kapija je uvek od metala, i uvek je cuvar ispred takve kuce… ). Ukoliko zelite da odete na rucak negde i da jedeta pa nista posebno – 40$ po osobi, pice nije tako skupo od 2 do 10$ zavisi od toga sta pijete i gde pijete. Cigarete su jeftine – kao i u svim nerazvijenim zemljama – daj sirotinji da pije i da pusi jeftino i imaces mir – sve sto je zdravo ovde je skupo a sve sto je nezdravo je jeftino..ukratko.Ukoliko zivite u stanu onda vam je trosak za vodu 15$ mesecno i 2.5$ za cistaca stepenista J Inace kad smo kod vode, ovde je privilegija imati toplu vodu..tako da s te strane nisam privilegovana pa se svakog jutra tusiram hladnom vodom i brrr..cvok,cvok…cvok..Mada kad je vruce kao ovde onda toliko i ne smeta, taman se probudis ujutru za 10sec ali…nije bas ni uzivancija..Benzin je ovde jeftin, jeftin..disel je 0.3$/l a benzin 0.5$/l ali ga nema cesto…Sto je najparadoksalnija stvar..Znaci, imamo zemlju koja je po rezervama i po proizvodnji jako bogata naftom (ali ne i rafinerijama – eeeee) i koja se u isto vreme suocava sa problemom nestasice goriva na pumpama..Redovi ispred pumpi su ogromno…kao u Srbiji nekad..A broj automobila na ulicama stalno raste…naravno u zavisnosti od vremena…kad je lose vreme (kise i sl) onda saobracaj i nije toliko zagusen jer ljudi iz predgradja zbog ogromnih bara ne mogu da se probiju ali kad je lepo i suvo vreme… Cula sam juce podatak da je 250.000 automobila dnevno na ulici…A ako uzmemo u obzir kvalitet njihovih ulica i nacin na koji voze eeee e onda jednacina postaje mnogo slozenija nego sto se na prvi pogled cini. Zamislite raskrsnicu puteva iste vaznosti, npr, i zamislite da sad sa svih strana automobili krenu ne postujuci pravilo desne strane (nisam sigurna da ovde znaju za to pravilo..), svi krenu svojim putem, pravo, desno, levo….i naravno da ce se zaglaviti u centru raskrsnice i da ce tu ostati dva satã dok se cvor ne razmrsi…e to je problem..A vec sam vam pomenula, mislim bar, plavo bele kombije – taxije koji voze kao ludi i stvarno ne postuju ni jedno pravilo…aaaaa…

Poslednja tri dana je pakleno vruce…iako sam po ceo dan u kancelariji umirem od vrucine iako je klima na 16 stepeni… Ali ovde su sve zgrade sa visokim plafonima tako da i to dodatno otezava situaciju sa hladjenjem prostora.

Juce posle posla smo isli na promociju filma o San community u organizaciji NGO Svedski hriscanski fond ili tako nesto..I bilo je skroz super. NGO aktivisti (bar bih rekla po izgledu), zaludne zene naftasa, I ljudi kojima je stvarno stalo da proguraju tu pricu o ljudskim pravima ovde ali to je stvarno don kihotovska borba. Da se vratim na temu o San zajednici ( poznati jos i kao Busmani). Oni su inace najstariji ljudi na svetu I naslov filma je When the first are last. Tretiraju ih kao robove, oni nemaju svoja sredstva za rad (nemaju ni semena da seju ni alatke da obradjuju zemlju – motiku npr J) i druga plemena im uzimaju zemlju i teraju ih da rade za njih a placaju im u 1-4kg hrane dnevno. Strasno…

A vece pre ovog sam gledala utakmicu Portugal – Srbija sa svojim cimerom Brunom (Portulacem) u …pa oni to ovde zovu pasterija a mesavina je pekare I kafica..I utakmica je bila dosadna, nije bilo tona na TVu, ljudi koji su pratili utakmicu nisu burno reagovali na desavanja na terenu (kojih I nije bilo mnogo al, ajd sad..). Ali dobro, nismo se mnogo obrukali…Uf..
Inace posle dogadjaja od proslog petka sada imamo cuvara-vozaca I novo obezbedjenje koje nas prati od stana do auta I ceka nas ispred zgrade I prati do stana…Maaa..